Rade Marković

Slikar - grafičar - ilustrator

Sime Igumanova 18, Beograd

Tel: 011 2444 780
Mob tel: 063 712 85 58

Email: gara.eunet@mts.rs ,
radechubura@gmail.com

https://sites.google.com/site/rademarkovic55/

 

 

 

Biografija


Rade Marković (Beograd 1955), istaknuti umetnik (od 1998.god). Bavi se slikanjem, grafikom, ilustracijom, animacijom, karikaturom, stripom, dizajnom knjiga, teoretskim radom iz oblasti ilustracije i stripa, kao i drugih likovnih disciplina. Član ULUPUDS-a od 1977. godine u statusu samostalnog umetnika. Predsednik slikarsko grafičke sekcije ULUPUDS-a (2007-2010)

Radio je kao likovno-grafički urednik lista Student (1977-1980), časopisa Književna reč (1980) i Savremenik (1984-1992). Za Ediciju „Plus“ Savremenika uradio je total dizajn. Ilustrator je lista Politika na rubrikama „Politika za decu“ (1996-2006), „Roman“ (1996-2008), „Među nama“ (1999-2003), „Da li znate“ (1997-2014). Urednik je likovnog programa u Art centru, Beograd (2008-20..). U raznim domaćim i stranim novinama, časopisima i nedeljnicima objavio preko 17.000 stripova, ilustracija i karikatura: Svetlost, Mladi mašinac, Pravnik, Osmeh, Student, Mladost, Omladinske novine/ NON, Faca, Polet, Studentski list, Komunist, Stripoteka, Spunk, Borba, Naša Borba, Večernje novosti, NIN , Ekspres Politika, Beograd-Njujork, Politika, Vidici, Ideje, Književna reč, Reč, Liberasion, Viper, Savremenik, Almanah estetičara Srbije, Stripolis i drugim.

Ilustrovao je preko 300 knjiga za decu i odrasle. Ilustrovao prvu knjigu (365 ilustracija) i izradio total dizajn za ediciju (7 knjiga) "Da li znate?" izdanje Fondacija Ribnikar. Izlagao na preko 100 grupnih izložbi i 30 samostalnih u zemlji i inostranstvu. Objavio preko 100 tekstova iz oblasti primenjene i likovne umetnosti u listovima i časopisima: Književna reč, Vidici, Reč i Savremenik.

U okviru izložbe „Zlatno pero Beograda“ učestvovao na simpozijumima „Ilustracija u svetu danas“ (1987), „Strip ekvilibristika u nekoliko ilustracija“ (1988), „Šta je lepše: slika ili slovo?“ (1990), „Stil i metodologija ilustracije i animiranog filma“ (1992).Tekst u katalogu izložbe "Tradicionalno-moderno": "Slike koje pamte ili obožavanje materije" (2012), Tekst u katalogu izložbe "Realno nadrealno": "Zašto nagrada Ljubomir Micić?" (2011).

Važnije grupne izložbe: Oktobarski salon (4 puta), Zlatno pero Beograda (15), Majska izložba (11), BIB Bijenale ilustracija u Bratislavi (6), Zlatni osmeh (3), Bijenale minijaturne umetnosti Gornji Milanovac (5), "Sendvič eksperiment" (Tuš grupa), Dom omladine, Beograd 1980. ZGRAF Zagreb (1981), Simboli u savremenoj Beogradskoj umetnosti-Narodni muzej Beograd (1986), Konkurs Pjer (8 puta), Beogradski strip 1935-1985, (Galerija SKC, Beograd 1985), Strip čarolije (beogradski sajam 1987), Jazz u karikaturi , Plato, 1995.Majstori vedrine, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", Beograd 1995. Savremena pravoslavna srpska umetnost, Muzej primenjene umetnosti, Beograd 1995. Beogradska Miniart scena (Singidunum 2004 i 2010). „Likovni salon 30h30 / Razotkrivanje vampira“, Zrenjanin 2013./ Vertikala uma i horizontala rata stvaraju krst...a ti si na njemu“, Zrenjanin 2014. 2015
BookILL Fest, Festival ilustracije knjige, Novi Sad 2014, 2015 Osnivač, autor koncepta i učesnik putujuće izložbe Mali format koja godišnje obiđe 20 gradova Srbije. 2007 (Traje deset godina) Osnivač, autor koncepta i učesnik izložbe Tradicionalno-moderno.(ULUPUDS i Art centar Beograd) 2008-2015 Osnivač, autor koncepta i učesnik izložbe Realno-Nadrealno (Art centar, Beograd) 2011-2015. Osnivač, autor koncepta i učesnik izložbe Linoart, Art centar Beograd) 2012
Važnije samostalne izložbe: Strah od belog, SKC Beograd 1979, L'petit Opera Sucre (Mala šećerna opera), Les fous de L'ile, Paris 1984, Začarani pupak, Singidunum Beograd 1985, Boj na Čegru, Singidunum, Beograd 1989, Knjiga o stripu (retrospektiva povodom 20 godina stvaralaštva), Muzej primenjene umetnosti, Beograd 1993, Od sličice do slike, Singidunum, Beograd 1998, Sitnice za odrastanje, „Singidunum“, Beograd, 12-22 septembar 2006. Kao putujuća imala postavke u: Narodni muzej Užice, Dom kulture Prijepolje, Dom kulture „Pivo Karamatijević“ Priboj, Centar za kulturu „Gradac“ Raška, Muzej „Ras“ Novi Pazar, Dom kulture Trstenik, 2010-2011, Centar za kulturu „Sveti Stefan, despot srpski“ Despotovac 2013, Stara Pazova 2014, Zavičajni muzej Ruma 2015(04), Narodna biblioteka Arilje 2015(08), Dom kulture Ivanjica 2015(09), Dom kulture Srbobran 2015(10).
Don Kihot (Art centar 2008), BureArtBarel (Art centar, Beograd 2010), Sitnice za odrastanje II (Art centar, Beograd 2011), Važne sitnice-Sitnice za odrastanje 2, Sokobanja 2011. Tradicionalno modern- linobravure (Art centar, Beograd 2011). Rade Marković (retrospektiva povodom 40 godina umetničkog rada. Tri postavke/stripovi itd, ilustracije itd, grafike itd.),„Art centar“, Beograd, 2013. Rade (izložba i promocija monografije), Noć muzeja, Narodni muzej Užice/Jokanovića kuća, Užice 2014.
Rade Marković 40+ godina umetničkog rada i promocija monografije, Galerija CK Gradac, Raška 19.septembar-3.oktobar 2014. ,Galerija Kulturnog centra, Zrenjanin 27.mart-8.april 2015. SKC Kragujevac 12.maj-1.jun 2015, Zavičajni muzej Ruma 10-26.jun 2015, Dom kulture Prijepolje 2-20 novembar 2015.

Učešće na umetničkim kolonijama:
Strip kolonija Pavlica (Raška) 2013 /prikaz Monografije u pripremi/ prezentacija, 2014 /Tri metamorfoze ili tri ilustracije stripa/ prezentacija, 2015 /Žvrlj-žvrlj strip ili napraviti ime (onomatopeja)/ prezentacija.

Važniji radovi:
izrada antologije stripa “Treća generacija” Izdanje Student Beograd 1979 ciklusi crteža za dva strip albuma: “Ludi jezik” 1980 i “Boj na čegru”1988, Ciklus linoreza Linobravure 1993, Triptih “Bitka kod pečene patke” (ulje na platnu) 1997, Slikovnica- bojanka “Kradljivci bajki” 1999. Total dizajn i izrada 365 ilustracija za prvu knjigu edicije Fonda Ribnikar “Da li Znate” (sedam knjiga) 2002, Serija od 36 burića-karaktera posvećenih beogradskim vodonošama (sakadžijama) i vodi kao najvažnijem sastojku budućnosti čovečanstva 2010...

Monografija: Rade/Monografija povodom 40 godina umetničkog rada/ “Grafikom“,Beograd, 2013. ISBN 978-86-7593-029-7

Važnije nagrade:
Nagrada za najboljeg debitanta- Zlatno pero Beograda 1979, Nagrada lista Mladost za najbolji strip 1980, Nagrada Ivan Petković- Zlatno pero Beograda 1987, Nagrada Dragoslav Stojanović – Sip - Zlatno pero Beograda 1988, Nagrada Ivan Petković- Zlatno pero Beograda 1993, Plaketa ULUPUDS-a za visok umetnički domet na Sajmu knjiga, Beograd 1989.Godišnja nagrada ULUPUDS-a, 1993, 2007 i 2010.

O autoru

„...ali mi pitanje ZAŠTO? prepoznajemo sa modernih tabloa Radeta Markovića, što ga u najboljim slikama podiže na ravan savremenog Hijeronimusa Boša. Njegove mase jedinki nivelisanih buktećim koloritom, a sukobljenih oštro izdiferenciranim grafizmom, i njihovo komešawe, okretanje u krug kao u presahlom dolapu fundamentalnog ljudskog smisla, njihovo valjanje sa jedne strane svemira na drugu, prodornim svojim kikotom i svojom razdirućom jekom opominju nas na trenutak u kome jesmo...“

...Ali on ne samo da uviđa nakaznost ovog vremena, on na nju reaguje u duhu vremena svim raspoloživim sredstvima, kombinujući ilustraciju sa filmom, strip sa slikom, taleći ih u retorti podsmešljivog intelekta oplemenjenog ranjivom osećajnošću čiji proizvodi eksplodiraju od vihorne ekspresivnosti našeg doba u čijem žrvnju nestaju i dželati i žrtve...

Živojin Pavlović (filmski reditelj i književnik)

...Fantastični prizori iz Markovićevih stripova, spakovani u „kvadrate“ nabijene grafičkim znacima, sklapaju se u celinu kao slavna „mađarska kocka“...“...Lik Stanislava Vinavera izveden u linorezu, metaforički lebdi nad čitavim Markovićevim „bogohulnim“ opusom: jedan se đavo gleda i plazi u ogledalu, koje mu je ponudio grafičar – a onih „sto đavola“, iz stripova Radeta Markovića, takođe su neka vrsta grafičkih ogledala u kojima se vide jarki i dramatični odrazi ovog našeg nesretnog i apokaliptičnog vremena...

Slobodan Novaković (televizijski reditelj, scenarista, dramaturg)

Marković je uspeo da potpuno izbegne korišćenje strip-balona sa upisanim tekstom i dijalozima i da, istovremeno, ne proizvede efekat „nemog“ stripa. Ovaj efekat Marković postiže sredstvima vizuelne naracije. To je složen i težak postupak. Čista likovnost...Status i svojstva sveta, opus Radeta Markovića stekao je onda kada je, među nebrojeno mnogo drugih svetova i nebrojeno mnogo drugih univerzuma koji nastanjuju multiverzum umetnosti, ispunio onaj veoma zahtevni prethodni uslov, nesumnjivo jedan od najvažnijih. Onda kada je potvrdio svoju izuzetnost, neponovljivost i jedinstvenost, kada je postao jedan, jedinstven i neponovljiv svet. To je ona ideja koje se, zahvaljujući imaginaciji, talentu i crtačkoj veštini našeg autora, iz beskonačno malog objekta bez dužine i zapremine koji nazivamo tačkom, pred našim očima uspostavila i uspostavlja, razgranala i grana, preoblikovala i preoblikuje, održala i održava kao jedno, jedinstveno i neponovljivo prostor-vreme sa nemerljivo mnogo oblikâ, kretanja, bojâ, odnosâ i zvuka, kao svet.

Ljubomir Kljakić (publicista i izdavač)

..Ukoliko ova dihotomija deluje unekoliko pojednostavljujuće, valja naglasiti da ona predstavlja samo osnovu, polazište od kojeg se Marković više puta znao da udalji u prostrani svet humorne imaginacije i neobične, sažete narativnosti svoga crteža. Pa i sam izbor spomenutih, „graničnih“ simbola sadrži određenu tajnu i igru. On, naime, persiflira i parodira samu ideju simbolično-heraldičkog, tvrdog i ostrašćenog reprezentovanja ideja, odnosno isticanje i povlačenje odgovarajućih razmeđa. Tako se posredstvom jednostavne dihotomije stiže do njene unutrašnje samonegacije, što je, već po sebi, zanimljiv i iznenadan rezultat. I posve u skladu sa spomenutim karnevalsko-humornim i integralnim konceptom sveta i stvaranja...U svemu ovome posebnu pažnju zaslužuju slika i slikarska tehnika čijim se posredstvom sveta i iskustva Markovićevog strip-vidokruga dalje granaju i upotpunjavaju.

Mr Srba Ignjatović (književnik i teoretičar književnosti)

...I tako, kroz večiti dijalog suprotnosti, kroz vešto pretvaranje vremena i prostora u konačne i beskonačne vrednosti i kroz nešto što liči na život, igrom linije i boje, Rade Marković uklanja okove nepromenjivih životnih činjenica koje su utkane upravo iz haosa, u metafizičkomm prostoru, duboko u senzibilnosti ovog vremena...

Vesna Lakićević-Pavićević (istoričarka umetnosti)

...Izuzev jedine slike, sve ilustracije sa ove izložbe (Od sličice do slike) objavljene su u „Politici“, našem najuglednijem i najstarijem listu, u kome je Rade (Marković) počeo da objavljuje 12. Januara 1996. Godine. Saradnju s „Politikom“ počeo je ilustrujući tekstove na rubrici feljton. Ubrzo je iz broja u broj, nastavio da objavljuje u najstarijem redovnom dodatku ovog lista „Politici za decu“. Ilustrujući feljton, Rade se odmah odužio sopstvenom razumevanju smisla umetnosti i vrhuncu te umetnosti u ovom i nadolazećem vremenu – stripu. Ma koliko te ilustracije pojedinačno bile snažne, osmotrene u nizu, one se pojavljuju tek kao kadar Radetovog stripa publikovanog, eto, na ovaj način – svaki dan po jedan kadar u najstarijem srpskom dnevnom listu...

Slobodan Kljakić (novinar, publicista)

...Stvaralaštvo gospodina Markovića već je uvršćeno u kulturnu datoteku našeg naroda i potvrđeno velikim brojem nastupa na javnoj sceni bilo kao grafički promovisan materijal, bilo kao delo iz domena vizuelne umetnosti trajne vrednosti, a sve sa predtezom ekstremno kvalitetne misaone avangarde...

Svetlana Isaković (istoričarka umetnosti, direktorka MPU Beograd)

...Kao poznavalac te kreativne eksplozivne pariske družine, potvrđujem i ovom prilikom, da niko iz redakcije „Šarlija“ (Charlie Hebdo) i „Hara - Kirija“ (Hara-Kiri Hebdo), nije stilski bio ni nalik Radetovom kineski upornom crtežu, prebogatim detaljima i eksploziji boja, a u svemu nenametljivom isijavanju beskrajne čovečnosti i dobrote iz njegovih radova. Voluminozni Srbin je zapravo bio šok za njih, jer je za jedan svoj kaiš stripa trošio više vremena nego većina redakcije „Šarlija“ zajedno. No, nije se Rajzer iznenadio kolegom pridošlicom iz Srbije, o kome sam mu govorio u ranijim prilikama, družeći se u njihovoj redakciji povremeno sa njim i ostalim članovima liberterske bande bez straha i mane, bez ikakvog suzdržavanja i zaziranja od ismevanja političkih budalaština i kretenizacija u Francuskoj, ali i po čitavom svetu. Pred Radetovim delima je Rajzer onda, svim pobrojanim slavnim prisutnima, neuobičajeno ozbiljno za njegov način izražavanja, rekao: „Ovo nije samo strip, ovo je nešto više, ovo je istinska umetnost!“

Dr Zoran Petrović Piroćanac (novinar i publicista)

...I tako, kroz večiti dijalog suprotnosti, kroz vešto pretvaranje vremena i prostora u konačne i beskonačne vrednosti i kroz nešto što liči na život, igrom linije i boje, Rade Marković uklanja okove nepromenjivih životnih činjenica koje su utkane upravo iz haosa, u metafizičkom prostoru, duboko u senzibilnosti ovog vremena... 

 Vesna Lakićević-Pavićević (istoričarka umetnosti)

...Rade Marković je majstor organizovanja zbrke, on je svestan da se zbunjujućoj stvarnosti može suprostaviti jedino ako pokaže njeno pravo lice...

…Ne samo da se svaki kvadrat može posmatrati kao gotovo delo, kao priča za sebe, već se preobilje njegovog tvorca prenosi i na druge likovne kvadrate. Marković se pretvara u neku vrstu Šeherezade prizora, samog ždrela ludog jezika – tako da stripovne table izgledaju kao ciklusi, triptihoni, kao polimorfno predstavljanje, probijanje statičnog prizora...

Miodrag Racković (književnik)

...Ono što kao posmatrač mogu bez napora da iščitam sa Markovićevih ilustracuja, to je fino promišljanje pre osvajanja prostora koje treba likovno oživeti, osećaj lakoće pri autorskom izvođenju i duhovitost, za kojom knjige za decu uvek žude...

Zorica Bajin-Đukanović (umetnica fotografije i književnica)

...U sitno tkanje blještavih boja Markovićevog stripa upakovana je često opora poruka, iskustvo, predviđanje (?). Ali da ovaj Baster Kiton našeg stripa nije znao da na pravi način ugradi grotesku u svoje delo – ono ne bi uprkos godinama zadržalo boju i težinu, ako hoćete i aktuelnost...

Savo Popović (likovni kritičar i novinar)

Odnos oktobarskog salona prema stripu je rigidniji nego prema karikaturi. Samo tri puta dozvoljen mu je pristup na smotru. U tim prilikama izloženi su radovi Radeta Markovića: Zaljubljeni general (1979), Diktator Cvetko i Avangarda (1980), te Igrice i Memla (1981)...

Slobodan Ivkov (teoretičar umetnosti)

Rade Marković voli da radi za ljude, za decu. On je 2008. godine uradio svetskog klasika Servantesovog Don Kihota, koga je prilagodio dečjem uzrastu – što je neverovatno. U međuvremenu je uradio i Hamleta. Rade Marković se očigledno svim tim poslom bavi sa tolikim uspehom, jer voli i hoće nešto novo da da, ali i zato što nije odgurnuo dete u sebi...

Mi nemamo uopšte, potpuno smo izgubili, bilo kakvu kritiku na bilo kom nivou. Ako nemamo kritiku može da bude prikaz. To je obaveza. Tom obavezom neće niko da se bavi ili... hoće malo ko, jedan od Tih je Rade Marković. On je izuzetan čovek po još jednom kvalitetu: jednostavno gleda oko sebe i ljude i njihova ostvarenja. Bez ikakvog osećanja da poredi to sa svojim sposobnostima i mogućnostima, ono što smatra da ima vrednosti on će istrgnuti iz paučine umetničkih ateljea, umiti i pokazati drugima. To je nešto što su radili renesansni umetnici.

prof. mr Zora Davidović Živadinović (profesor FPU)

...Boj na Čegru, pak jeste veliko, samostalno delo u strip maniru u kome se manifestuju sve vrline Radetove poetike. Crtež, površine, boja, svojevrsno kadriranje, tekst koji pojačava vizuelni i značenjski kvalitet, ukupno predstavlja jedan od najuspešnijih i najprijemčivijih tumačenja i komentara istorije...

Dušan Milovanović (Istoričar umetnosti i savetnik u MPU)

…Rade Marković, od kada je prvi put uzeo olovku u ruke, gradi ličnu stvarnost. Na toj planeti boje su usijane, linije su uvek u društvu paralelnih linija, sve je voluminozno, zaobljeno, fluidno; radost se pretapa u delirijum, delirijum u vašar, na vašaru se prodaju lisice, lisice su naočare kroz koje se stvarnost bolje čita. Bića su ponekad prepoznatljiva, ponekad ne, ali njihove strasti, upiti, strahovi, radosti — uvek su naši. Njih razaznajemo sporo: Rade ne radi na prvu loptu, njegove ideje nisu na tezgi. Ponovljeni susreti sa njegovim radovima izdašno nagrađuju, jer on ima jedinstven glas Mudre Lude na dvoru Ludog Kralja. Magija drži svet Radeta Markovića na okupu, magija a ne medijum na kojem je nacrtan. Pomislite samo: jedan čovek i olovka u njegovoj ruci, i nastaje svet! Svako ko vidi makar jedno njegovo delo ući će u taj svet da iz njega nikada više ne izađe. To nije pitanje izbora, to je moć njegove kreacije...      
     

D. A. Todorović (profesor kreativnog pisanja Kent Univerzitet)

…Rade pripada poslednjoj generaciji onih prvoboraca koji su se trudili da strip na kojem su, manje-više potajno, odrastali oslobode ideološke prese pod kojom je tanjen u nešto nalik „ispraznoj i jevtinoj zabavi“ i što je moguće više ga približi umetničkom izrazu.Ta potreba za beskopromisnim estetizmom neminovno ga je odvela i u druge, srodne oblasti likovnog izražavanja kojima umetnički legitimitet nikada i nije bio osporavan, kao što je likovna oprema novina ili ilustracija knjiga. Rečju, nemoguće je zamisliti bilo koji žanr primenjene umetnosti, od izrade trodimenzionalnih predmeta, preko grafike do upotrebe boja i tuševa u kojima se nije, ne samo sa uspehom, nego i sa važnim inovacijama ogledao...
...A kada smo već upotrebili epitet epsko, nije zgoreg osvetliti ga još jednom činjenicom važnom za Markovićev celokupan rad. A to je hrabrost. Već na samim počecima ovaj umetnik pokazuje neodoljivu potrebu da eksperimentiše, čak i onda kada je to na ivici hazarda. Rade Marković ruši uvrežena klišea i probija granice građanski dogmatizovanog „dobrog ukusa“...

 Zoran Petrović (pisac)

…Rade Marković se perom otiskuje u drugačije svetove. Varajući životnu banalnost, on joj se izruguje majstorstvom svojih crteža, pokazujući da se može i dalje i više i bolje. Ovaj autor niže linearne lavirintie po čitavom praznom prostoru papira, nepogrešivo kontrolišući gustinu crtačkih struktura. Instinktnim komponovanjem velikog i malog, praznog i punog i preciznošću valerskih saodnosa u crtežu perom, približava se najvećim majstorima poput Direra, Boša, Rembranta. Gradeći, kompleksnu, bogatu, ali i pored toga, preglednu kompoziciju, Dečije ilustracije Rada Markovića dosežu visoke stvaralačke domete i svaka od njih može se izložiti i sagledavati kao autonomno umetničko delo. ...           

Milica Raičević (slikarka)

Rade Marković

Rade Marković

Rade Marković - časopis Savremenik

Rade Marković - strip

Rade Marković - Politika za decu

Rade Marković - Monografija 40 godina umetničkog rada

Rade Marković - izložba Sitnice za odrastanje

Rade Marković - izložba Sitnice za odrastanje

Rade Marković - izložba Sitnice za odrastanje

Ilustracija za slikovnicu Tužni princ

Kafana, triptih

Karneval - strip

Smrt muzičke ptice - linorez

Don Kihot - slikovnica

Hamlet - slikovnica